Vidovdanski koncert Bore Dugića u sredu 28. juna 2017. u 21 čas. Bora Dugić spada u one retke, najređe Izvođače koji svojom svirkom najistinitije proslavljaju Muziku. Svojom estetskim uživanjem u igri tonova, virtuoznim sjajem, jasnim i tačnim izgovaranjem svakog pojedinačnog tona, gipkim, elegantnim i oblim fraziranjem, nenadmašnim „daljinskim čulom“ (uhom) za prave izvornike muzičke pastorale, Dugić doseže artizam najznamenitijeg kova, sasvim sigurno još nečutog u nas, i znatno šire, artizam koji sadrži u potpunoj ravnoteži istočni, srpsko-balkanski. šumadijski frulaški arhetip i zapadni, francusko-evropski flautski zanat. Ovim artizmom Bora Dugić, svaki put suvereno premošćuje i prevazilazi svakojake „sladunjave osećajčiće“ (F. Niče), dirljive idile, klčersko stanje muzike sa kojima se, po prirodi stvari neminovno i često susrećemo na muzičkoj estradi.
Bora Dugić je izuzetan umetnik srpskog i balkanskog muzičkog prostora i najistaknutiji tumač nota na drevnom muzičkom instrumentu – fruli. Frula je veoma jednostavan muzički instrument i u osnovi je cev sa sedam rupica i piskom. Po definiciji, na fruli je moguće svirati samo jednostavne, pastoralne melodije. Bora Dugić je, međutim, pokazao da je na ovom instrumentu moguće svirati najrazličitije melodlje – od pastoralnih elegija do brzih, virtuoznih kompozicija, pa čak i dela klasične muzike.
Zahvaljujući svom istančanom ukusu, emocijama, osećaju za frazu i izuzetnoj izvođačkoj tehnici, Bora Dugić spada u najveće narodne umetnike u svetu.
Umetnost Bore Dugića je sa svog praizvora. Rumuni imaju svog Pana-Zamfira, umetnika na Panovoj fruli. Srbi, Šumadinci imaju svoga Pana, frulaša Boru Dugića. Ponikao je u okolini Kragujevca, tamo gde i Crni Đorđe, kod Đurđeva i Viševca.
Ima ljudi za koje se može reći da su uzvanici na svetkovinama ovoga sveta. Bora Dugić je jedan od njih. Mali zvuk Borine čigra-frule meša se sa velikom muzikom sveta (Miodrag Azanjac, redovni profesor flaute na FMU u Beogradu). Zahvaljujući svom istančanom ukusu, emocijama, osećaju za frazu i izuzetnoj izvođačkoj tehnici, Bora Dugić spada u najveće narodne umetnlke u svetu. Pored velikog broja snimljenih tonskih nosača za PGP-RTS, njemu je pripala čast da učestvuje na projektu za prvi kompakt disk u koprodukciji poznate kuće PHILIPS i PGP-RTS-a(1985). Učestvovao je u snimanju muzike za filmove: „Boj na Kosovu“ „O pokojniku sve najlepše“, „Nečista krv“, „Spasitelj“…, TV serije: „Ratne sudbine“(produkcija BBC), „Vuk Karadžić“…, a snimao je i komponovao muziku za pozorište. Gostovao je u mnogim zemljama: Francuska, Nemačka, Belgija, Švedska, Rusija, SAD, Grčka, Kipar, Irak, Japan, Rumunija, Bugarska, Poljska, Engleska, Kanada, Austrija, Švajcarska… Održao je veliki broj solističkih koncerata u velikim svetskim dvoranama sa najvećim srpskim i svetskim umetnicima i stekao brojne poklonike u zemlji i svetu.
Predstavljao je Jugoslaviju na festivalima u Moskvi, Međunarodnom sajmu u Hanoveru, Bratislavi; dva puta je učestvovao na festivalu „Dani evropske muzike“ u Minhenu, Folk festivalu „Evropske radio difuzije“, Međunarodnom festivalu u Vavilonu i televizijskom festivalu „Zlatna ruža Montrea“.
