Španija, prelepa zemlja, zemlja Gaudija i Lorke, zemlja gitara i korida, Servantesa i Barselone, 15-a ekonomija sveta i regionalna sila. Istorija savremene Španije počinje 1492. kada se u ime katolicizma ujedinjuju kraljevine Aragon i Kastilja i sklapa brak izmedju Ferdinanda od Aragona i Izabele katoličke. Mavri (Arapi pirinejskog poluostrva) padom svog poslednjeg utvrdjenja na evropskom tlu Granade bivaju potpuno proterani iz Evrope, a palata Alhambra i njena džamija postaju španski  posed  i katolička katedrala. Prvobitna španska nacija odnosno njen substrat obuhvatala je smrtonosan koktel naroda (Aragonci,Gepidi,Goti,Katalonci,Baski,Sefardski jevreji,Mavri) a španski jezik se razvio iz kastiljanskog kao osnove. Već u prvoj polovini 16 veka Kristifor Kolumbo italijanski moreplovac u službi španske kraljice Izabele stići će do ostrva San Salvador (ostrvo svetog spasa) čime će otpočeti era španskog kolonijalnog carstva. Ono će dostići vrhunac pod Filipom Petim koji će vladati i Holandijom, a imaće veze i sa Austrijskim dvorom.Kalifornija i Novi Meksiko će biti španski dominion kao i dosta kasnije severni Maroko, Filipini kao i ogroman deo Latinske Amerike. Špansko kolonijalno carstvo će na vrhuncu svoje moći obuhvatati prostore Južne Amerike, SAD-a, Pacifika i severne i centralne Afrike, a španski jezik će biti lingua franca tih prostora. Civilizacije Maja, Asteka i Inka biće pretopljene u meltingpot koji će sačinjavati tekovine rimskog kontinentalnog prava, katolička vera i španski jezik i kultura. Već u 16 i 17 veku inkvizicija će dati svoje najveće rezultate, a Ignacio Lojola će osnovati jezuitski red. Proći će više od 3 veka da bi ovo carstvo počelo da se raspada, jer več 1820. Meksiko i Kolumbija postaju nezavisne države, a njih će slediti Ekvador, Peru, Bolivija i ostale. Španija će u 19 veku pod Npoleonom biti francuski dominion, a stradanja civila u tadašnjoj Španiji Francisko Goja će prikazati na svojim slikama. Danas je Španija parlamentarna monarhija sa kraljem Felipeom (Filipom) 6-im na čelu koji je na toj funkciji nasledio svog oca Huana Karalosa 19-og juna 2014. Za vreme drugog svetskog rata odnosno neposredno pre i dosta posle njega Španija je bila profašistička diktatura sa generalom Franciskom Frankom na čelu. Ovo je bio jako težak period u istoriji Španije,  jer je onajako dugo nakon pada Trećeg Rajha i Musolinijeve Italije ostala jedina autokratija u Zapadnoj Evropi i izopštena iz svih kulturnih, društvenih i ekonomskih integracija na kontinentu. Tada su u španskom društvu glavnu ulogu igrali katolička crkva i falangizam, forma fašizma koja je podrazumevala antikomunizam, nacionalizam i ultraortodoksni katolicizam. Jedno vreme Španija  je bila i izvan Ujedinjenih Nacija, ali sve se promenilo šezdesetih kada je zbog hladnog rata zemlja postala strateški partner SAD-a u tom delu Evrope. Huan Karlos će nakon Frankove smrti 1975. preuzeti političko vodjstvo koja postaje monarhija i otpočinje tranziciju ka demokratskom neoliberalnom sistemu, društvene reforme i reintegraciju u savremene političke tokove. Španija će pristupiti NATO-u 1982. a Evropskoj Uniji 1986. Naime Španija je kao zemlja i društvo mnogo uradila na poboljšanju i reizgradnji imidža u svetu i postala ekonomska i turistička velesila. Danas je to druga najposećenija zemlja na svetu posle Francuske, a po broju ljudi koji govore španski, taj jezik je sa preko pola milijarde govornika (oko 570 miliona) 4-ti u svetu. U Barseloni su 1992 održane Olimpijske igre,a Bilbao i Sevilja su samo neki od tkz pametnih gradova u Evropi(smart-city). U Sevilji je 1992. održan EXPO, a u zemlji je 2014. održano svetsko prvenstvo u košarci. Španci se jako ponose svojim fudbalskim klubom Real Madridom, jednim od najtrofejnijih u Evropi, a Amansio Ortega vlasnik INDITEXA (tekstilnog giganta čiji su brendovi ZARA, MASSIMO DUTI, BERSHKA, PAULL AND BEAR, ZARA HOME) je jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Španski garderobni brendovi iz grupe CORTEFIEL su medju najpoznatijim u svetu (samo MANGO ima preko 2000 radnji širom sveta) a tu su i fabrike za proizvodnju luksuznih komada nameštaja, elektronskih uredjaja kao i automobilska kompanija SEAT koja je deo VW grupacije. Sve u svemu, Španija je dobar primer za Srbiju i druge zemlje u razvoju kako se radi na izgradnji novog imidza, reformi institucija i repozicioniranju zemlje u svetu. Srbija bi mogla mnogo da nauči od Španije koja se poput feniksa iz pepela 70-ih i 80-ih uzdigla da bi već 90-ih postala regionalna sila, turistička meka, moderno i otvoreno društvo koje je potpuno raskinulo sa prošlošću čiji je simbol recimo diktator Franko i okrenula se sjajnoj budućnosti čiji su simboli recimo sjajni arhitekta svetske reputacije Santjago Kalatrava i sjajni filmski režiser Pedro Almodovar. Svakako da je potrebno mnogo vremena imajući u vidu da je Srbija zemlja u tranziciji i middle-income ekonomija, ali sa odgovarajućom agendom i strategijom, sa dobrim i kvalitetnim ljudima na čelu mogla bi poput Španije da se otarasi lošeg imidza i da se vrati na svetsku ekonomsku i kulturnu scenu, kao lider u regionu Balkana i Jugoistočne Evrope za šta zasigurno ima i potencijala i mogućnosti.

Piše: Miloš Radulović