Zimsko računanje vremena počinje u nedjelju, 29. oktobra, pomeranjem kazaljki na satovima za jedan sat unazad.

U nedelju u tri sata, satove treba pomeriti jedan sat unazad tako da se vreme u tri sata računa kao dva sata.

Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu, kada počinje letnje računanje vremena. Pomeranje vremena se obavlja u noći između subote i nedjelje, da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo.

Prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Europe radi uštede energije, jer se period dnevnog svetla sa ranih jutarnjih sati “premešta” na večernje.

Letnje računanje vremena u bivšoj Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine. Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da početak letnjeg računanja vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje nedjelje u oktobru.

Pomeranje kazaljki uvedeno je uz obrazloženje da se time “produžava” dan, omogućava ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Pojedini astronomi su protiv veštačkog “produženja” dana, jer smatraju da prirodu ne treba “mučiti”, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom